Po čemu se ovaj trening razlikuje od saveta nutricioniste?

Ja sam po zanimanju psiholog i ne dajem nutricionističke savete. Moj trening može da bude odlična dopuna eventualnom savetovanju kod nutricioniste. Tokom treninga se ne bavim time šta i koliko treba ili ne treba da jedete, odnosno kako i koliko da vežbate. Moj deo “posla” je da vam pomognem da plan ili zamisao koju imate glavi zaista i sprovedete u realnosti. U današnje vreme se može naći dosta informacija o zdravojishrani i raznim dijetalnim režimima čak i besplatno, na internetu. Naravno, treba biti oprezan oko zdravstvenih rizika i istinitosti obećanja pozitivnih rezultata pojedinih od tih popularnih dijeta. Zato je bolje konsultovati se sa stručnjacima: nutricionistima ili lekarima. Ipak, čak i kada se konsultujemo i dobijemo jasan savet oko režima ishrene i vežbanja, često nam je problem da to i sprovedemo u praksi. E, tu stupa na scenu ovaj trening koji vam nudim.

Moram li da pratim neki režim ishrane?

Da biste smršali svakako morate da unosite manje kalorija, odnosno preciznije, da sagorevate više kalorija nego što ste uneli. Po svojoj prirodi skoro svi ljudi vole da jedu i to nas navodi da unosimo više kalorija nego što potrošimo/sagorimo. Ovaj trening je odlična dopuna svakom od dijetalnih režima koji ste izabrali ili koji vam je savetovan od strane nutricioniste ili lekara. Moj trening nije u koliziji ni sa jenim režimom ishrane koji je namenjen očuvanju zdravlja i vitalnosti. Naprotiv, on samo pomaže da takav režim sprovedete u praksi.

Da li je ovo neki lajf koučing?

Da i ne. Jeste koučing u smislu da je cilj treninga da unapredi kvalitet vašeg života i idealno vašeg zdravstvenog stanja. Uz to, ovaj program je namenjen relativno zdravim ljudima, tj ljudima koji ne pate od ozbiljnijih psihičkih problema ili poremećaja. U tom smislu bih savetovala svima koji imaju određenu psihijatrijsku dilagnozu da, ukoliko bi želeli da prate ovaj trening, da se najpre posavetuju sa svojim terapeutom oko eventualne paralelne terapije i treninga. Ovaj trening nije uobičajeni lajf koučing u tom smislu što je specifično pre svega usmeren na probleme ishrane i postizanja zdrave telesne težine. Uz to sam ja kao vaš trener, verovatno, mnogo dublje i šire upoznata sa psihološkim funkcionisanjem ljudi uopšte, od uobičajenog lajf kouča koji je (obično) završio samo treninge koučinga. Po obrazovanju sam master psiholog (5 godina univerzitetskih studija) i imam dugogodišnje iskustvo u kliničkoj praksi u regularnim zdravstvenim institucijama u Holandiji.

Kako da budem siguran da će mi vaš trening pomoći?

Za uspeh treninga su jednako odgovorni i trener i klijent. Klijent je odgovoran za istinite informacije koje su potrebne da bi se razumeo problem, kao i za lično zalaganje u praćenju treninga i primeni preporučenih vežbi i saveta. Trener je odgovoran za stručno vođenje, usmeravanje i savetovanje. Ja često koristim ovu metaforu: Ja mogu da vam pokažem put kojim treba da idete, ali vi morate sami da hodate. Ja ne mogu da hodam za vas i umesto vas.

Vidim da ste psiholog. Kakve veze ima psihologija sa skidanjem kilograma i uopšte sa fizičkim zdravljem? Zar psiholog nije za ljude sa mentalnim poremećajima?

Psihologija je nauka o psihičkom funkcionisanju ljudi uopšte, kako onom zdravom i normalnom, tako i patološkom, tj problematičnom. Dakle psihologija se bavi i tzv normalnim, zdravim ljudima, a ne samo bolesnim (napomena: granica zdravog i bolesnog nije oštra, tipa “ili-ili”. Radi se pre o stepenima zdravlja odn. bolesti). Možda je bitno da objasnim šta sve spada u psihološko funkcionisanje, pošto oko toga često ima zabluda i nedoumica. Psihiško je sve ono što se tiče našeg ličnog doživljajnog i ponašajnog aspekta. Doživljajno obuhvata sve privatne, od oka javnosti skrivene, pojave kao što su naše misli, osećanja, motivacija (želje, nagoni, volja), fantazije, uverenja, stavova, snovi itd. Ponašajno obuhvata ono što je vidljivo spolja u našem ličnom ponašanju. Taj unutrašnji i spoljašnji aspekt su naravno tesno povezani. Drugim rečima, kako ćemo se ponašati u nekoj situaciji je u direktnoj vezi sa onim što na primer mislimo ili osećamo u tom trenutku i u toj situaciji.

Briga o sopstvenom zdravlju, ponašanje u vezi sa hranom i fizičkim aktivnostima je veoma u vezi sa našim psihološkim (tj. doživljajnim i ponašajnim) aspektima, i svakako za posledicu ima direktan uticaj na stanje našeg tela i na naše zdravlje.